-
POLITIКE ČASOPISA
Časopis Ekonomija – teorija i praksa izlazi u kontinuitetu od 2008. godine, najpre pod nazivom „Zbornik radova” (ISSN: 1820-9165), a od 2011. godine, pod nazivom „Ekonomija – teorija i praksa“. Prvi broj časopisa objavljen je u 2008. godini, a u 2009. i 2010. godini, štampana su po dva broja (ukupno, objavljeno je pet brojeva „Zbornika radova”, imajući u vidu činjenicu da je tadašnja periodika časopisa bila polugodišnja). U aprilu 2011. godine, časopis menja naziv u „Ekonomija – teorija i praksa”, pri čemu je doneta odluka da periodika časopisa bude kvartalna. U okviru publikovanih dosadašnjih brojeva, nalaze se radovi na srpskom i engleskom jeziku, iz oblasti teorijske ekonomije i njene primene u praksi, pri čemu su svi radovi anonimno recenzirani od strane stručnih recenzenata.
Časopis Ekonomija – teorija i praksa posvećen je podsticanju istraživačkog ambijenta, kao i zasluživanju naklonosti i poverenja istraživača kao korisnika, odnosno pretplatnika istog. Osnovna misija redakcije časopisa „Ekonomija – teorija i praksa“ jeste intenzivnije uključivanje diplomaca i naučnih kadrova u međunarodni sistem naučnih informacija. Na taj način, časopis posredno, ali značajno doprinosi naučnom učinku zemlje. U okviru publikovanih dosadašnjih brojeva, nalaze se radovi iz sledećih tematskih oblasti:
- makroekonomija i monetarna ekonomija;
- međunarodna ekonomija i trgovina;
- mikroekonomija;
- poslovna ekonomija;
- ekološka ekonomija;
- finansije, bankarstvo i osiguranje;
- računovodstvo i revizija;
- ekonomski razvoj, inovacije, tehnološke promene;
- kvantitativne metode;
- poslovni informacioni sistemi; menadžment;
- menadžment ljudskih resursa; marketing;
- ekonomija poljoprivrede i prirodnih resursa;
- urbana, ruralna, regionalna i transportna ekonomija;
- ostale specijalne teme.
Časopis Ekonomija – teorija i praksa objavljuje originalne, prethodno neobjavljene radove: originalne naučne radove, pregledne radove, stručne radove.
Ekonomija – teorija i praksa se objavljuje u otvorenom pristupu.
Radovi moraju biti napisani na srpskom i engleskom jeziku, sa rezimeima na srpskom i engleskom jeziku.
Časopis izlazi kvartalno.
Časopis se indeksira u DOAJ, SCIndeks, COBIS SR, doiSerbia, Google scholar, digitalni repozitorijum Narodne biblioteke Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
Digitalne kopije svezaka časopisa arhiviraju se u Narodnoj biblioteci Srbije, Srpskom citatnom indeksu.
Uređivačka politika
OBAVEZE UREDNIКA I UREDNIŠTVA
Glavni urednik časopisa Ekonomija – teorija i praksa donosi konačnu odluku o tome koji će se rukopisi objaviti. Prilikom donošenja odluke glavni urednik rukovodi se uređivačkom politikom vodeći računa o zakonskim propisima koji se odnose na klevetu, kršenja autorskih prava i plagiranje.
Glavni urednik zadržava diskreciono pravo da primljene rukopise proceni i ne objavi, ukoliko utvrdi da ne odgovaraju propisanim sadržinskim i formalnim kriterijumima. U redovnim okolnostima, redakcija obaveštava autora o tome da li je prihvatila tekst u roku od četiri nedelje od datuma prijema rukopisa.
Glavni urednik ne sme imati bilo kakav sukob interesa u vezi sa rukopisima koji se razmatraju. Ako takav sukob interesa postoji, o izboru recenzenata i sudbini rukopisa odlučuje redakcija. Urednik i članovi redakcije su dužni da blagovremeno prijave postojanje sukoba interesa.
Glavni urednik je dužan da sud o rukopisu donosi na osnovu njegovog sadržaja, bez rasnih, polnih/rodnih, verskih, etničkih ili političkih predrasuda.
Urednik/ci i članovi redakcije ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane dozvole autora, a informacije i ideje iznesene u rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.
Urednici i članovi redakcije dužni su da preduzmu sve razumne mere kako bi identitet recenzenata ostao nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije i kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.
OBAVEZE AUTORA
Autori garantuju da rukopis predstavlja njihov originalan doprinos, da nije objavljen ranije i da se ne razmatra za objavljivanje na drugom mestu. Istovremeno predavanje istog rukopisa u više časopisa predstavlja kršenje etičkih standarda. Takav rukopis se momentalno isključuje iz daljeg razmatranja. Napominjemo da se objavljivanje preprinta na odgovarajućim platformama i u repozitorijumima ne smatra prethodnim objavljivanjem. Autori su dužni da prilikom dostavljanja rukopisa napomenu da li je isti prethodno objavljen kao preprint i navedu gde je objavljen. Ako rukopis bude prihvaćen za objavljivanje u časopisu, autori treba da ažuriraju podatke na platformi ili u repozitorijumu u kom je preprint objavljen, a naročito da navedu DOI oznaku objavljenog članka.
Ako je rukopis prethodno bio razmatran za objavljivanje u drugom časopisu, autorima se preporučuje da informišu uredništvo o ishodu tog recenzentskog postupka, odnosno da objasne u kojoj meri su uzeli u obzir primedbe recenzenata i/ili zašto ih nisu prihvatili. To je u interesu autora, zato što ove informacije mogu da pomognu urednicima prilikom izbora recenzenata.
Ako je rukopis rezultat naučnoistraživačkog projekta ili je, u prethodnoj verziji, bio izložen na skupu u vidu usmenog saopštenja (pod istim ili sličnim naslovom), detaljniji podaci o projektu, konferenciji i slično, navode se u zahvalnici.
Autori su dužni da se pridržavaju etičkih standarda koji se odnose na naučnoistraživački rad. Autori garantuju i da rukopis ne sadrži neosnovane ili nezakonite tvrdnje i ne krši prava drugih. Izdavač neće snositi odgovornost u slučaju da se ispostavi zahtev za naknadu štete.
Sadržaj rada
Uredništvo časopisa Ekonomija-teorija i praksa se stara o tome da objavljeni radovi sadrže dovoljno podataka na osnovu kojih bi se istraživanja opisana u radovima mogla ponoviti (reprodukovati). Iznesene činjenice treba detaljno opisati i potkrepiti referencama kako bi se recenzentima, a potom i čitaocima omogućilo da provere tvrdnje koje su u njemu iznesene – npr. treba dati detaljan opis korišćenih metoda i slično. Autori su dužni da se upoznaju sa standardima koji se odnose na različite tipove naučnog rada (Equator Network) i koriste one koji primereni njihovom istraživanju. Namerno iznošenje netačnih tvrdnji predstavlja kršenje etičkih standarda.
Autori snose svu odgovornost za sadržaj rukopisa i dužni su da pribave sve potrebne saglasnosti za objavljivanje sadržaja. Autori snose svu odgovornost i za sadržaj istraživačkih podataka i priloga i garantuju da su u procesu sakupljanja, obrade i objavljivanja podataka poštovali važeće propise, etičke standarde, autorska prava trećih lica, kao i druga prava.
Autori koji žele da u rad uključe ilustracije, tabele ili druge materijale koji su već objavljeni dužni su da za to pribave saglasnost nosilaca autorskih prava. Materijal za koji takvi dokazi nisu dostavljeni smatraće se originalnim delom autora.
Autorstvo
Samo ona lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa mogu biti navedena kao autori, odnosno sva lica koja su značajno doprinela sadržaju rukopisa moraju biti navedena kao autori. Ako su u bitnim aspektima istraživačkog projekta i pripreme rukopisa učestvovala i druga lica koja nisu autori, njihov doprinos treba pomenuti u napomeni ili zahvalnici.
U tom smislu, autori bi trebalo da se upoznaju sa kriterijumima autorstva koje je definisao Međunarodni odbor urednika medicinskih časopisa (International Committee of Medical Journal Editors - ICMJE). Кao autor se može navesti samo ono lice koje je:
- znatno doprinelo koncipiranju ili osmišljavanju rada, ili prikupljanju, analizi i interpretaciji podataka; I
- doprinelo pisanju rada, ili kritičkom redigovanju njegovog naučnog sadržaja; I
- konačno odbrilo verziju koja treba da se objavi; I
- pristalo da snosi odgovornost u vezi sa svim aspektima rada i stara se da pitanja u vezi sa tačnošću i integritetom bilo kog dela rada budu detaljno istražena i razrešena; I
- dalo svoju saglasnost da bude navedeno kao autor i saglasilo se sa spiskom autora.
Prilikom navođenja doprinosa autora mora se koristiti CRediT taksonomija.
Tokom recenzentskog postupka dodavanje novih autora i izostavljanje onih koji su već navedeni dozvoljeno je samo u izuzetnim slučajevima, pod uslovom da je uredništvu i izdavaču dostavljeno detaljno obrazloženje zašto je to neophodno. Navođenje imena lica čiji doprinos ne zadovoljava kriterijume autorstva (poklonjeno i počasno autorstvo, kao i navođenje tzv. autora iz senke) smatraće se kršenjem etičkih normi.Navođenje izvora
Autori su dužni da ispravno citiraju izvore koji su bitno uticali na sadržaj istraživanja i rukopisa. Informacije koje su dobili u privatnom razgovoru ili korespondenciji sa trećim licima, prilikom recenziranja prijava projekata ili rukopisa i slično ne smeju se koristiti bez izričite pisane dozvole osoba od kojih su dobili informacije.
Кada u tekstu pominju istraživačke podatke ili donose zaključke na osnovu njih, autori su dužni da ih navedu na isti način na koji navode publikacije. Preporučujemo da se podaci navode u skladu sa principima koje definiše FORCE11.
Plagijarizam
Plagiranje, odnosno preuzimanje tuđih ideja, reči ili drugih oblika kreativnog izraza i predstavljanje kao svojih, smatra se grubim kršenjem naučne i izdavačke etike. Plagiranje može da uključuje i kršenje autorskih prava, što je zakonom kažnjivo.
Plagijat obuhvata sledeće:
- doslovno ili gotovo doslovno preuzimanje ili smišljeno parafraziranje (u cilju prikrivanja plagijata) delova tekstova drugih autora bez jasnog ukazivanja na izvor ili obeležavanje kopiranih fragmenata (na primer, korišćenjem navodnika);
- kopiranje slika ili tabela iz tuđih radova bez pravilnog navođenja izvora i/ili bez dozvole autora ili nosilaca autorskih prava.
Upozoravamo autore da se za svaki rukopis proverava da li je plagijat. Časopis Ekonomija – teorija i praksa sve radove proverava putem programa Ithenticate.
Rukopisi kod kojih postoje jasne indicije da se radi o plagijatu biće automatski odbijeni.
Ako se ustanovi da je rad koji je objavljen u časopisu plagijat, isti će biti opozvan u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova, a autorima će biti zabranjeno podnošenje rada.
Sukob interesa
Autori su dužni da u radu ukažu na finansijske ili bilo koje druge sukobe interesa koji bi mogli da utiču na iznesene rezultate i interpretacije. Ako sukob interesa ne postoji, treba navesti sledeće: „Autori izjavljuju da nisu u sukobu interesa“.
Sukob interesa može biti finansijski i nefinansijski. Neki od primera sukoba interesa su:
- organizacija koja finansira neko lice, isplaćuje mu zaradu ili drugu vrstu materijalne nadoknade, ili kod koje je to lice deoničar, mogla bi imati finansijsku korist (ili gubitak) u slučaju objavljivanja rezultata;
- pojedinci, organizacija koja ih finansira, ili poslodavac su vlasnici patenta koji je u vezi sa rezultatima rada, ili su u procesu prijave takvog patenta;
- zvanična afilijacija i članstvo u interesnim grupama koje su u vezi sa objavljenim sadržajem;
- politički, verski ili ideološki sukob interesa.
Autori zaposleni u farmaceutskim kućama ili drugim komercijalnim organizacijama koje sponzorišu klinička ili terenska ispitivanja ili neki drugi vid istraživanja treba da navedu tu činjenicu kao sukob interesa prilikom dostavljanja rukopisa. U odeljku „Sukob interesa“ treba objasniti odnos svakog pojedinačnog autora sa takvim organizacijama. Radovi objavljeni u časopisu ne smeju da reklamiraju komercijalne proizvode.
Greške u objavljenim radovima
U slučaju da autori otkriju važnu grešku ili manji propust u svom radu nakon njegovog objavljivanja, dužni su da odmah o tome obaveste urednika ili izdavača i da sa njima sarađuju kako bi se rad opozvao ili ispravio.
Dostavljanjem rukopisa časopisu Ekonomija – teorija i praksa autori se obavezuju na poštovanje navedenih obaveza.
ORCID
Od autora se zahteva da imaju registrovan ORCID (Open Researcher and Contributor ID) identifikator. ORCID identifikatori svih autora navode se prilikom slanja rukopisa i biće objavljeni u radu, ako bude prihvaćen za objavljivanje.
ORCID je jedinstven i trajan identifikator koji omogućava preciznu identifikaciju autora i lakše pronalaženje objavljenih radova, kao i ispravnu atribuciju autorstva.
Podaci o finansiranju
Ako je rad nastao kao rezultat projekta, autori su dužni da navedu izvore finansiranja u skladu sa ugovorom sa finansijerom.
OBAVEZE RECENZENATA
Recenzenti su dužni da stručno, argumentovano, nepristrasno i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne vrednosti rukopisa.
Recenzenti ocenjuju rukopise u pogledu usklađenosti teme rada sa profilom časopisa, relevantnosti istraživane oblasti i primenjenih metoda, originalnosti i naučne relevantnosti podataka iznesenih u rukopisu, stila naučnog izlaganja i opremljenosti teksta naučnim aparatom.
Recenzent koji ima osnovane sumnje ili saznanja o kršenju etičkih standarda od strane autora dužan je da o tome obavesti urednika. Recenzent bi trebalo da ukaže na važne objavljene radove koje autori nisu citirali. Ukoliko ima lična saznanja da u rukopisu postoje bitne sličnosti i podudarnosti sa nekim objavljenim radom ili rukopisom koji je u postupku recenzije, recenzent je dužan da na to ukaže. Takođe, ako ima saznanja da je isti rukopis razmatra u više časopisa u isto vreme, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.
Recenzent ne sme da bude u sukobu interesa sa autorima ili finansijerima istraživanja. Ukoliko postoji sukob interesa, recenzent je dužan da o tome odmah obavesti urednika.
Ako se smatra nekompetentnim za temu ili oblast kojom se rukopis bavi, recenzent je dužan da o tome obavesti urednika.
Recenzija mora biti objektivna. Кomentari koji se tiču ličnosti autora smatraju se neprimerenim. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.
Rukopisi poslati recenzentima smatraju se poverljivim dokumentima. Recenzenti ne smeju da koriste neobjavljen materijal iz dostavljenih rukopisa za svoja istraživanja bez izričite pisane saglasnosti autora, a informacije i ideje iznesene u dostavljenim rukopisima moraju se čuvati kao poverljive i ne smeju se koristiti za sticanje lične koristi.
Postupak recenzije
Svi rukopisi poslati za objavljivanje podležu recenziji. Cilj recenzije je da uredništvu pomogne u donošenju odluke o tome da li rad treba prihvatiti ili odbiti i da kroz proces komunikacije sa autorima poboljša kvalitet rukopisa.
Ekonomija: teorija i praksa primenjuje postupak dvostranog anonimnog recenziranja svih radova. Svaki rukopis recenziraju barem dva recenzenta. Recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih, a njihov identitet je međusobno nepoznat. U redovnim okolnostima postupak recenziranja traje najviše četiri nedelje, a samo izuzetno do tri meseca.
Izbor recenzenata spada u diskreciona prava urednika. Recenzenti moraju da raspolažu relevantnim znanjima u vezi sa oblašću kojom se rukopis bavi i ne smeju biti iz iste institucije kao autor, niti to smeju biti autori koji su u skorije vreme objavljivali publikacije zajedno (kao koautori) sa sa bilo kojim od autora rukopisa koji recenziraju.
U glavnoj fazi recenzije, glavni urednik šalje podneseni rukopis dvoma recenzentima - stručnjacima za naučnu oblast kojom se rad bavi. Recenzentski obrazac sadrži niz pitanja na koja treba odgovoriti, a koja recenzentima ukazuju koji su to aspekti koje treba obuhvatiti kako bi se donela odluka o sudbini jednog rukopisa. U završnom delu obrasca, recenzenti moraju da navedu svoja zapažanja i predloge kako da se rukopis poboljša.
Identitet recenzenata ostaje nepoznat autorima pre, tokom i nakon postupka recenzije. Autorima se preporučuje da prilikom pisanja radova izbegavaju formulacije koje bi mogle otkriti njihov identitet. Urednik garantuje da će pre slanja rukopisa na recenziju iz njega biti uklonjeni lični podaci autora (pre svega, ime i afilijacija) i da će se preduzeti sve razumne mere kako bi identitet autora ostao nepoznat recenzentima do okončanja postupka recenzije.
Tokom čitavog procesa, recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih. Recenzentima nije poznat identitet drugih recenzenata. Ako odluke recenzenata nisu iste (prihvatiti / odbiti), glavni urednik može da traži mišljenje trećeg recenzenta.
Tokom postupka recenzije urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije (uključujući i primarne podatke), ako su one potrebne za donošenje suda o naučnom doprinosu rukopisa. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih koristiti za sticanje lične koristi.
Redakcija je dužna da obezbedi kontrolu kvaliteta recenzije. U slučaju da autori imaju ozbiljne i osnovane zamerke na račun recenzije, uredništvo će proveriti da li je recenzija objektivna i da li zadovoljava akademske standarde. Ako se pojavi sumnja u objektivnost ili kvalitet recenzije, urednik će tražiti mišljenje drugih recenzenata.
Članovi uredništva i gostujući urednici mogu da šalju svoje rukopise za objavljivanje u časopisu Ekonomija – teorija i praksa. Autor rukopisa koji je uključen u izdavački proces biće izuzet iz postupka recenzije i odlučivanja o prihvatanju ili neprihvatanju rukopisa, a nadgledanje postupka recenzije biće povereno drugom članu uredništva.
DISКUSIJA NAКON OBJAVLJIVANJA RADA
Časopis Ekonomija – teorija i praksa podstiče diskusiju nakon objavljivanja, bilo kroz pisma uredniku ili na spoljnim platformaka, kao što je PubPeer.
Upotreba velikih jezičkih modela i generativne veštačke inteligencije
Časopis Ekonomija – teorija i praksa postupa u skladu sa sledećim preporukama: World Association of Medical Editors (WAME) recommendations on chat bots, ChatGPT and scholarly manuscripts i Committee on Publication Ethics (COPE)’s position statement on Authorship and AI tools.
Alati kao što je ChatGPT ne mogu biti navedeni kao autori rukopisa.
Autori moraju jasno da navedu da li su koristili alate zasnovane na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji (koje alate su koristili i u koje svrhe) na odgovoarajućem mestu, kao što su je odeljak u kom se opisuje metodologija ili zahvalnica.
Autori snose punu odgovornost za preciznost, tačnost i primerenost sadržaja generisanih uz pomoć alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, kao i za tačnost citiranih referenci i garantuju da u rukopisu nema plagijarizma.
Urednik i recenzenti moraju da garantuju da će informacije iznesene u rukopisima tokom postupka recenzije biti čuvane kao poverljive. Urednici ne smeju da dele informacije o poslatim rukopisima i izveštaje recenzenata sa alatima zasnovanim na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, a recenzenti ne smeju da koriste takve alate za generisanje recenzentskih izveštaja.
Razrešavanje spornih situacija
Svaki pojedinac ili institucija mogu u bilo kom trenutku da uredniku i/ili redakciji prijave saznanja o kršenju etičkih standarda i drugim nepravilnostima i da o tome dostave neophodne informacije/dokaze.
PROVERA IZNESENIH NAVODA I DOКAZA
- Urednik će u dogovoru sa uredništvom odlučiti o pokretanju postupka koji ima za cilj proveru iznesenih navoda i dokaza.
- Tokom tog postupka svi izneseni dokazi smatraće se poverljivim materijalom i biće predočeni samo onim licima koja su direktno uključena u postupak.
- Licima za koja se sumnja da su prekršila etičke standarde biće data mogućnost da odgovore na optužbe.
- Ako se ustanovi da je zaista došlo do nepravilnosti, proceniće se da li ih treba okarakterisati ako manji prekršaj ili grubo kršenje etičkih standarda.
MANJI PREКRŠAJ
Situacije okarakterisane kao manji prekršaj rešavaće se u direktnoj komunikaciji sa licima koja su prekršaj učinila, bez uključivanja trećih lica, npr.:
- obaveštavanjem autora/recenzenata da je došlo do manjeg prekršaja koji je proistekao iz nerazumevanja ili pogrešne primene akademskih standarda;
- pismo upozorenja autoru/recenzentu koji je učinio manji prekršaj.
GRUBO КRŠENJE ETIČКIH STANDARDA
Odluke u vezi sa grubim kršenjem etičkih standarda donosi urednik u saradnji sa uredništvom i, ako je to potrebno, malom grupom stručnjaka. Mere koje će preduzeti mogu biti sledeće (i mogu se primenjivati pojedinačno ili istovremeno):
- objavljivanje saopštenja ili uvodnika u kom se opisuje slučaj kršenja etičkih standarda;
- slanje službenog obaveštenja rukovodiocima ili poslodavcima autora/recenzenta;
- opozivanje objavljenog rada u skladu sa procedurom opisanom pod Opozivanje već objavljenih radova;
- autorima će biti zabranjeno da tokom određenog perioda šalju rukopise u časopis;
- upoznavanje relevantnih stručnih organizacija ili nadležnih organa sa slučajem kako bi mogli da preduzmu odgovarajuće mere.
Prilikom razrešavanja spornih situacija redakcija časopisa se rukovodi smernicama i preporukama međunarodne organizacije Committee on Publication Ethics – COPE: publicationethics.org/guidance/Flowcharts.
OPOZIVANJE VEĆ OBJAVLJENIH RADOVA
U slučaju kršenja prava izdavača, nosilaca autorskih prava ili autora, povrede profesionalnih etičkih kodeksa, tj. u slučaju slanja istog rukopisa u više časopisa u isto vreme, lažne tvrdnje o autorstvu, plagijata, manipulacije podacima u cilju prevare, neprijavljivanja korišćenja alata zasnovanih na velikim jezičkim modelima i generativnoj veštačkoj inteligenciji, nenamerne greške koju je autor prijavio (npr. greške nastale zbog pomešanih uzoraka ili korišćenja uređaja i opreme za koje je naknadno utvrđeno da su neispravni), objavljeni rad se mora opozvati. U nekim slučajevima, objavljeni rad se može opozvati i kako bi se ispravile naknadno uočene greške.
Prilikom opozivanja objavljenog rada navodi se razlog za opozivanje, kao i na čiji se zahtev rad opoziva. Standardi za razrešavanje situacija kada mora doći do opozivanja objavljenog rada definisani su od strane biblioteka i naučnih tela, a ista praksa je usvojena i od strane časopisa Ekonomija – teorija i praksa: u elektronskoj verziji izvornog članka (onog koji se opoziva) uspostavlja se veza (HTML link) sa obaveštenjem o opozivanju. Opozvani članak se čuva u izvornoj formi, ali sa vodenim žigom na PDF dokumentu, na svakoj stranici, koji ukazuje da je članak opozvan (RETRACTED).
Istraživački podaci
Časopis podstiče autore da učine dostupnim istraživačke podatke koji potkrepljuju rezultate objavljene u rukopisu i/ili obogaćuju objavljeni rad, tako da podaci budu otvoreni u najvećoj mogućoj meri, odnosno da budu zatvoreni samo ako je to zaista neophodno.
ETIČКA PITANJA I ZAŠTITA PODATAКA
Ako je pristup podacima ograničen iz etičkih razloga ili zato što podaci moraju biti zaštićeni, u rukopisu se mora navesti:
- opis ograničenja koja se odnose na podatke;
- stav etičkog odbora ili drugog nadležnog tela o objavljivanju podataka; i
- na koji način čitaoci ili recenzenti mogu da zatraže pristup podacima i uslove pod kojima će pristup biti odobren.
Zaštita podataka
U cilju zaštite privatnosi ispitanika, istraživački podaci se ne smeju objavljivati ako iz skupa podataka nije moguće efikasno ukloniti informacije o ličnosti na osnovu kojih se mogu identifikovati konkretni pojedinci, osim ako pojedinci nisu dali izričitu pisanu saglasnost za javno objavljivanje podataka koji sadrže informacije o ličnosti.
Ako podaci ne mogu da budu javno dostupni, rukopis rada mora da sadrži:- obrazloženje zašto je neophodna zaštita podataka;
- povezane podatke iz kojih je moguće ukloniti informacije o ličnosti;
- stav etičkog odbora ili drugog nadležnog tela o objavljivanju podataka; i
- na koji način čitaoci ili recenzenti mogu da zatraže pristup podacima i uslove pod kojima će pristup biti odobren.
Pored toga, adrese na kojima se nalaze podaci treba navesti u Izjavi o dostupnosti podataka u okviru dostavljenog rukopisa. Ako podaci nisu dostupni, u izjavi treba objasniti zašto nisu dostupni. Кada deponujete podatke koji su u vezi sa rukopisom poslatim za objavljivanje, u obzir treba uzeti sledeće:
- Repozitorijum u koji se podaci deponuju mora biti odgovarajući u tematskom smislu i mora biti održiv.
- Podaci se moraju deponovati pod slobodnom licencom koja dozvoljava neograničen pristup (npr. CC0, CC-BY). Restriktivnije licence treba koristiti samo ako postoji opravdan (npr. pravni) razlog.
- Deponovani podaci moraju da sadrže i verziju koja je u otvorenom, nevlasničkom formatu.
- Deponovani podaci moraju biti obeleženi tako da na takav način da ih treća strana može shvatiti (npr. razumna zaglavlja kolona, opisi u tekstualnoj datoteci readme).
- Istraživanja koja uključuju ljudske subjekte, istraživanja na humanom materijalu, i podatke o ljudskim subjektima moraju se obavljati u skladu sa Helsinškom deklaracijom>. U određenim slučajevima studije moraju imati odobrenje odgovarajućeg Etičkog komiteta. Identitet subjekta istraživanja treba da bude anonimizovan kad god je to moguće. Za istraživanje koje uključuje ljudske subjekte, neophodan je informisani pristanak učesnika (ili njihovih zakonskih staratelja) za učešće u istraživanju.
- Rukopis koji se šalje za objavljivanje treba da sadrži Izjavu o dostupnosti podataka, ispred spiska referenci. U njoj se navode podaci o dostupnosti podataka, uključujući DOI oznaku podataka. Ako su je pritup podacima na bilo koji način ograničen, treba obrazložiti zašto je do toga došlo.
Otvoreni pristup
Časopis Ekonomija – teorija i praksa je časopis u otvorenom pristupu. Кompletan sadržaj časopisa je besplatno dostupan. Кorisnici mogu da čitaju, preuzimaju, kopiraju, distribuiraju, štampaju, pretražuju kompletan tekst članaka i uspostavljaju HTML veze ka njima bez obaveze da za to traže saglasnost autora ili izdavača.
Article Processing Charge
Nakon prihvatanja rukopisa, a pre objavljivanja, autori plaćaju iznos od 8.000 dinara. Na ovaj način se pokrivaju troškovi objavljivanja članka u režimu otvorenog pristupa.
SAMOARHIVIRANJE
Časopis Ekonomija – teorija i praksa omogućava autorima da recenziran rukopis prihvaćen za objavljivanje i objavljenu verziju deponuju u institucionalni ili tematski repozitorijum, kao i repozitorijum opšte namene, objave na ličnim stranicama autora (uključujući i profile ne društvenim mrežema za naučnike, kao što su ResearchGate, Academia.edu itd.) i/ili na veb-sajtu institucije u kojoj su zaposleni pre ili tokom postupka slanja rukopisa u časopisu, bilo kada nakon prihvatanja za objavljivanje i nakon objavljivanja u časopisu.
Pri tome se moraju navesti osnovni bibliografski podaci o članku objavljenom u časopisu (autori, naslov rada, naslov časopisa, volumen, sveska, pagincaija), a mora se navesti i identifikator digitalnog objekta – DOI objavljenog članka u formi HTML linka, kao i licenca.
Autorska prava
Autori zadržavaju autorska prava nad objavljenim člancima, a izdavaču daju neekskluzivno pravo da rukopis objavi, da u slučaju daljeg korišćenja članka bude naveden kao njegov prvi izdavač, kao i da distribuira članak u svim oblicima i medijima. Članak će se distribuirati u skladu sa licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).
Autori mogu da stupaju u zasebne, ugovorne aranžmane za neekskluzivnu distribuciju rada objavljenog u časopisu (npr. postavljanje u institucionalni repozitorijum ili objavljivanje u knjizi), uz navođenje da je rad prvobitno objavljen u ovom časopisu.
METAPODACI
Metapodaci su javno dostupni svima i mogu se besplatno koristiti u skladu sa licencom Creative Commons Universal (CC0 1.0) Public Domain Dedication.
Odricanje odgovornosti
Izneseni stavovi u objavljenim radovima ne izražavaju stavove urednika i članova redakcije časopisa. Autori preuzimaju pravnu i moralnu odgovornost za ideje iznesene u svojim radovima. Izdavač neće snositi nikakvu odgovornost u slučaju ispostavljanja bilo kakvih zahteva za naknadu štete.
Model politike je razvio EIFL inspirisan sledećim dokumentima:
- Principles of transparency and best practice in scholarly publishing. Directory of Open Access Journals. https://doaj.org/apply/transparency/ (accessed 2023-01-06).
- Core practices. COPE: Committee on Publication Ethics. https://publicationethics.org/core-practices (accessed 2022-12-10).
- Policies. Open Research Europe. https://open-research-europe.ec.europa.eu/about/policies (accessed 2022-11-08).
- Journal Policies. Glossa: a journal of general linguistics. https://www.glossa-journal.org/site/journal-policies/ (accessed 2023-01-06).
-
REDAKCIJA
Izdavač:
- Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu
Glavni urednik:
- Prof. dr Marko Carić
Zamenik glavnog urednika:
- Prof.dr Dragan Soleša
Sekretari redakcije časopisa:
- Marija Sudar
- Katarina Soleša
Lektor i korektor za srpski jezik:
- Marija Sudar
Prevodilac, lektor i korektor za engleski jezik:
- Kristina Marić
-
RECENZIRANJE RADOVA
Lista recenzenata:
- Prof. dr Dragan Soleša, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (kvantitativne metode i informacioni sistemi)
- Prof. dr Slobodan Nešković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (opšte i pravne nauke)
- Prof. dr Vesna Bogojević Arsić, Fakultet organizacionih nauka (finansijski menadžment)
- Prof. dr Maja Ćirić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
- Prof. dr Vladan Pavlović, Ekonomski fakultet u Kosovskoj Mitrovici (računovodstvo, revizija i poslovne finansije)
- Prof. dr Svetlana Ignjatijević, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
- Prof. dr Radovan Vladisavljević, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija; menadžment)
- Prof. dr Radivoj Prodanović, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (agrarna ekonomija, agrarna politika, farm menadžment)
- Prof. dr Miroslav Čavlin, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
- Dr Nataša Kljajić, naučni sadradnik, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd (agroekonomija; ekonomika melioracija)
- Prof. dr Katarina Đurić, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (ekonomija, agrarna politika i ruralni razvoj)
- Prof. dr Jelena Vapa Tankosić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
- Dr Miroslav Pavlović, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (zaštita životne sredine, reciklaža, prirodni otpadni materijali)
- Dr Marija Mihailović, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (materijali i hemijske tehnologije)
- Dr Vladimir Panić, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (provodni oksidni materijali i njihova fizičko–hemijska osvojstva; korozija i zaštita materijala, dinamički odgovori elektrohemijskih sistema)
- Prof. dr Slavica Mitrović, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad (proizvodni i uslužni sistemi, organizacija i menadžment)
- Prof. dr Radmilo Pešić, Poljoprivredni fakultet, Beograd (makroekonomija; ekonomika prirodnih resursa i životne sredine)
- Prof. dr Nebojša Novković, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad (agroekonomija, organizacija u poljoprivredi)
- Dr sc Goran Buturac, znanstveni savjetnik, Ekonomski institut, Zagreb (ekonomija, makroekonomija)
- Prof. dr Nenad Marković, Fakultet za menadžment, Sremski Karlovci (ekonomija i biznis)
- Prof. dr Marjan Krašna, Filozofski fakultet i Prirodoslovno matematički fakultet, Univerzitet u Mariboru (didaktika, IKT)
- Prof. dr Aleksandra Tešić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo, investicije)
- Prof. dr Mihajlo Rabrenović, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo, Beograd (menadžment, javna uprava)
- Prof. dr Saša Igić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (ekonomika prirodnih resursa, inženjerski menadžment)
- Prof. dr Boris Kuzman, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (agrarna ekonomija, agrarna politika, tržište i marketing)
- Prof. dr Tomislav Brzaković, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu (ekonomija i finansiranje)
- Prof. dr Jonel Subić, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (ekonomija, agrarna ekonomija)
- Prof. dr Miodrag Brzaković, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu (menadžment i biznis)
- Prof. dr Vladimir Šimović, Veleučilište Baltazar, Zaprešić, Hrvatska (informacione tehnologije, baze podataka)
- Prof. dr Nikola Ćurčić, Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd (marketing, istraživanje tržišta, konkurentnost)
- Prof. dr Jelena Bošković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (agronomija, tehnologija i inženjerski menadžment)
- Prof. dr Jelena Kiurski, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (primenjena ekologija sa zaštitom životne sredine)
- Doc. dr Ivana Brkić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna ekonomija i finansije)
- Doc. dr Branislav Dudić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
- Prof. dr Rajko Tepavac, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna ekonomija i finansije)
- Prof. dr Marija Čukanović-Karavidić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo Beograd (menadžment)
- Prof. dr Slobodan Živkucin, Visoka škola za menadžment i poslovne komunikacije Sremski Karlovci (poslovna ekonomija i menadžment)
- Prof. dr Jožef Kabok, Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost (društvene nauke-ekonomija)
- Prof. dr Aleksandar Petković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
- Prof. dr Nikola Puvača, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (agronomija, tehnologija i inženjerski menadžment)
- Prof. dr Dragan Ilić, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (poslovna i međunarodna ekonomija)
- Prof. dr Vladimir Đaković, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad (menadžment i investicije u inženjerstvu)
- Prof. dr Jelena Matijašević-Obradović, Pravni fakultet za privredu i pravosuđe u Novom Sadu (krivičnopravna uža naučna oblast)
- Prof.dr Slađana Vujičić, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo Beograd (menadžment)
- Prof. dr Darjan Karabašević, Fakultet za primenjeni menadžment, ekonomiju i finansije u Beogradu (menadžment, informatika)
- Prof. dr Danijela Anđelković, Fakultet za ekonomiju i finansije, Univerzitet Union-Nikola Tesla (računovostvo i finansije)
- Doc. dr Jelena Popov, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (finansije i bankarstvo)
- Prof. dr Marina Simin, Visoka škola strukovnih studija za menadžment i poslovnu komunikaciju (međunarodno poslovanje,inovativno preduzetništvo)
- Doc. dr Ratko Ivković, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (IKT)
- Dr Anton Puškarić, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd (marketing i tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda)
- Prof. dr Aleksandar Majstorović, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (računovodstvo i finansije)
- Prof. dr Srđan Šljukić, Filozofski Fakultet, Univerzitet u Novom Sadu (Sociologija)
- Doc. dr Jovana Gardašević Živanov, Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu (menadžment, marketing, preduzetništvo)
- Doc.dr Dragan Ugrinov, Evropski fakultet "Kallos" Beograd
- Prof. dr Veljko Dmitrović, Fakultet orgnizacionih nauka, Beograd.
RECENZENTSKI POSTUPAK
Recenzenti
Ekonomija: teorija i praksa primenjuje postupak dvostranog anonimnog recenziranja svih radova. Svaki rukopis recenziraju barem dva recenzenta. Recenzenti deluju nezavisno jedni od drugih, a njihov identitet je međusobno nepoznat. Recenzenti se biraju isključivo prema tome da li raspolažu relevantnim znanjima za ocenu rukopisa. Ne smeju biti iz iste institucije kao autori rukopisa, niti biti njihovi koautori u skorijoj prošlosti.
Recenzentski proces
Rukopisi se upućuju na recenziju tek nakon inicijalne ocene da li su, s obzirom na formu i tematski delokrug, podobni za objavljivanje u časopisu. Posebna pažnja se posvećuje tome da inicijalna ocena ne traje duže nego što je neophodno.
Tokom postupka recenzije glavni urednik može da zahteva od autora da dostave dodatne informacije, uključujući i primarne podatke, ako su one neophodne za donošenje suda o rukopisu. Urednik i recenzenti moraju da čuvaju takve informacije kao poverljive i ne smeju ih upotrebiti u druge svrhe.Odgovornosti recenzenata
Recenzenti su dužni da kvalifikovano i u zadatim rokovima dostave uredniku ocenu naučne, odnosno stručne vrednosti rukopisa. Recenzent vodi posebnu brigu o stvarnom doprinosu i originalnosti rukopisa. Recenzija mora biti sasvim objektivna. Sud recenzenata mora biti jasan i potkrepljen argumentima.
Recenzenti ocenjuju rukopise u odnosu na usklađenost sadržaja s profilom časopisa, značaj i korisnost sadržaja, adekvatnost primenjenih metoda, naučnu vrednost sadržanih informacija, stil izlaganja i opremljenost teksta. Recenzija ima standardni format koji obuhvata ocene pojedinih dimenzija rada, opštu ocenu i zaključnu preporuku.
Recenzent ne sme biti u sukobu interesa sa autorima ili finansijerom istraživanja. Ukoliko takav sukob postoji, recenzent je dužan da o tome pravovremeno obavesti urednika. Recenzent ne prihvata na recenziju radove izvan oblasti za koju se smatra potpuno kompetentnim.
Recenzenti treba da upozore glavnog urednika ako imaju osnovanu sumnju ili saznanje o mogućim povredama etičkih standarda od strane autora rukopisa. Takođe treba da prepoznaju relevantne izvore koji u radu nisu uzeti u obzir.
Od recenzenata se očekuje da svojim sugestijama unaprede kvalitet rukopisa. Ako ocene da rad zaslužuje objavljivanje uz korekcije, dužni su da preciziraju način na koji to može da se ostvari. -
PRIJAVA I DOSTAVA RADOVA
Kompletne radove pripremljene prema tehničkom uputstvu treba dostaviti na e-mail adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. zajedno sa popunjenim formularom za prijavu. Radove možete prijaviti na sledećem linku: https://casopis.fimek.edu.rs/etp/about/submissions
Radovi dostavljeni redakciji časopisa „Ekonomija – teorija i praksa“ moraju da budu originalni - podrazumeva se da nisu objavljivani niti je u toku razmatranje njihovog objavljivanja u drugim časopisima.
Formular za prijavuTehničko uputstvo na srpskom jezikuNakon prihvatanja rada od strane dva (2) recenzenta, neophodno je platiti kotizaciju koja po radu iznosu 8.000,00 din i može se izvršiti na tekući račun Fakulteta: 265-3300310013486-98. Svaki autor dobija štampano i elektronsko izdanje broja časopisa u kome je rad objavio, ličnim preuzimanjem ili putem pošte. Kotizacija se plaća po radu, ne po autoru.
-
KONTAKT
Adresa:
- Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu
- Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment
- Redakcija časopisa "Ekonomija - teorija i praksa"
- Cvećarska br. 2, 21102 Novi Sad
Kontakt
- Telefon: 021/400-484 (lokal 121, lokal 125)
- Fax: 469-513
- Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
-
ARHIVA
-
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2025 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj II, 2025 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. -
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2024 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj II, 2024 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj III, 2024 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Specijalna edicija, 2024 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj IV, 2024 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. -
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2023 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj II, 2023 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj III, 2023 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj IV, 2023 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. -
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2022 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj II, 2022 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj III, 2022 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj IV, 2022 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu. -
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj I, 2021 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.1. UTICAJ MOTIVACIONIH FAKTORA NA ORGANIZACIONU POSVEĆENOST ZAPOSLENIH U BANKAMA
Lekić Nemanja, Vukosavljević Dejan,Vapa Tankosić Jelena, Lekić Snežana, Mandić Slavica
Ljudski resursi su najvažniji potencijal svake organizacije, te stoga organizacije moraju da pronađu, privuku i zadrže zaposlene odgovarajućih znanja i veština. To podrazumeva i adekvatan način motivisanja i nagrađivanja zaposlenih, što pozitivno utiče na njihovo zadovoljstvo, lojalnost i posvećenost organizaciji. Predmet istraživanja su parametri motivacije zaposlenih i organizacione posvećenosti u poslovnim bankama. Istraživanje je sprovedeno 2019. godine na teritoriji Republike Srbije na uzorku od 667 ispitanika. Statistička obrada podataka obavljena je primenom SPSS programa. Cilj rada je da analizira međusobnu zavisnost demografskih faktora zaposlenih i motivacionih faktora zaposlenih: visine zarade, saradnje i dobrih odnosa sa nadređenima, veće autonomije u izvršavanju radnih zadataka i procesu odlučivanja, bolje informisanosti o pitanjima koja se odnose na budućnost preduzeća, mogućnosti napredovanja, dodatne edukacije i sadržaja posla. Takođe, binarnom regresijom utvrđen je uticaj motivacionih faktora zaposlenih na organizacionu posvećenost. U radu će se pokazati na koji način i u kojoj meri različiti motivacioni faktori utiču na organizacionu posvećenost zaposlenih u bankama, što menadžmentu banaka može biti parametar u formulisanju poslovne strategije koja će im obezbediti efikasnost i poslovnu uspešnost.
Ključne reči: ljudski resursi / organizaciona posvećenost / motivacija / sistem nagrađivanja.
2. ANALOGIJA NAUČNIH I STRUČNIH ISTRAŽIVANJA I NJENO KORIŠĆENJE
Radovanović Tihomir, Pajić Dragan, Filijović Marko
U današnjem uzburkanom svetu, suočenom sa sve brojnijim i krupnijim pretnjama i izazovima, izlaz sve očiglednije treba tražiti u razvoju i primeni nauke i struke, jer se samo njihovim rezultatima svet može stabilizovati. Međutim, u tekućim procesima naučnih i stručnih istraživanja nailazi se na razne barijere, prvenstveno vezane za nedovoljnu metodološku razradu veza i odnosa između naučnih i stručnih istraživanja, čiji krajnji rezultati smanjuju kvalitete i efikasnost ova dva najvažnija razvojna agensa. Upravo iz tih razloga, za predmet ovog naučnog rada odabrano je izučavanje odnosa između procesa naučnih i stručnih istraživanja u kojima je već zapažena ali nerazrađena međusobna analogija. Naime, u malom broju naučnih radova objavljenih u poslednje vreme uočena je navedena analogija, bez njenog dubljeg proučavanja, a u kojoj se kriju važne mogućnosti za podizanje efikasnosti i nauke i struke. Zato je za predmet ovog rada upravo uzeto to izučavanje koje je dovelo do kompletnije identifikacije pomenute analogije, uz implicitno projektovanje njene primene u naučnim i stručnim istraživanjima.
Ključne reči: naučno istraživanje / stručno istraživanje / analogija / korišćenje analogije.
3. SISTEM ODGOVORA NA KRIZE U SMANJENJU EKONOMSKE ŠTETE OD POPLAVA
Aćimović Slaviša
U radu se razmatra osnovna problematika uloge i značaja sistema odgovora na krize u smanjenju ekonomske štete od poplava. Korišćenjem naučnih metoda analize, sinteze i deskripcije definisane su faze tog sistema i postupak procene rizika od poplava. Na primeru studije slučaja analizirani su osnovni aspekti mogućeg smanjenja ekonomske štete primenom efikasnog sistema odgovora na krizu. Kao preporuka za praksu kriznog menadžmenta, ukazano je na poseban značaj prevencije poplava. Apostrofiran je značaj ulaganja u prevenciju poplava kao ekonomski opravdanijeg, umesto investiranja u odgovor na krizu i obnovu od ekonomske štete. Date su osnovne specifičnosti novih pristupa u oblasti odbrane od poplava.
Ključne reči: kriza / poplave / sistem odgovora / procena rizika / prevencija poplava / ekonomska šteta.
4. GEOPOLITIČKI KONTEKST JUGOISTOČNE EVROPE I BEZBEDNOSNI KONCEPT EVROPSKE UNIJE
Nešković Slobodan, Šoškić Lazar
Autori u radu razmatraju složenu problematiku geopolitičkog položaja Jugoistočne Evrope i primenu bezbednosne koncepcije Evropske unije. Prisutne su permanentne anomalije u svim sferama. Predmet istraživanja su geografske, političke i bezbednosne osobenosti država posmatranog prostora sa mogućnostima implementacije koncepta spoljne i bezbednosne politike Evropske unije. Geopolitički kontekst Jugoistočne Evrope predstavlja poprište konstantnih interesa velikih sila i sukobljavanja država regiona, gde se primenjuje usvojeni koncept bezbednosti Evropske unije. Prostor Jugoistočne Evrope kao poveznica Zapada i Istoka ima veliki međunarodni značaj. Države regiona opterećene su brojnim protivrečnostima i viševekovnim konfrontacijama. Evropska unija promoviše autohtoni projekat bezbednosne politike u procesu integracija država i jačanja vlastite pozicije u regionu. Cilj istraživanja je celovito sagledavanje kompleksnog temata geopolitičkog položaja zemalja Jugoistočne Evrope i bezbednosne strategije Evropske unije u kontekstu razrešavanja ispoljenih anomalija. Postignuti rezultati imaju kognitivna obeležja, odnose se na obrazložene bitne aspekte geopolitike datog prostora i bezbednosnih inicijativa EU, tako i označavaju realne segmente društvenog razvoja zemalja. Zaključujemo da Jugoistočna Evropa predstavlja teritoriju od esencijalnog geopolitičkog značaja i interesa svetskih hegemona. Evropska unija i na tom prostoru promoviše bezbednosnu strategiju sadržanu u zvaničnim dokumentima.
Ključne reči: Jugoistočna Evropa / geopolitika / bezbednost / bezbednosna i odbrambena politika / Evropska unija / Lisabonski ugovor / pridruživanje /Evropska unija.
5. IMPLIKACIJE COVID 19 PANDEMIJE NA NIVO PORESKI PRIHODA U REPUBLICI SRBIJI
Kalaš Branimir
Pitanje ostvarenih poreskih prihoda je značajno za svaku zemlju, naročito danas, u uslovima aktuelne COVID-19 pandemije. Negativni efekti koronavirusa se ogledaju u povećanom zdravstvenom i ekonomskom riziku, što se odražava na pogoršanje makroekonomskog okvira u svetu. Cilj rada je ukazati na značaj poreskih prihoda koji isti imaju u poreskoj strukturi, posebno u uslovima kriznih situacija. Predmet rada podrazumeva analizu mesečnog trenda prihoda po osnovu poreza u Republici Srbiji za period januar-oktobar 2020. godine. Rezultati analize ukazuju da su poreski prihodi prosečno porasli za 2.21% tokom posmatranog perioda. Iako je zabeležen deficit od 34.484 miliona dinara u prvih deset meseci, pozitivno je da su javni prihodi prosečno uvećani za 2.47%, što je neznatno više u odnosu na prosečan rast javnih rashoda od 1.68%. Budući da porez na dodatu vrednost i akcize čine najvažnije poreske oblike u strukturi Republike Srbije, kreatori ekonomske politike treba da se fokusiraju na stimulisanje potrošnje kako bi proizveli pozitivne implikacije na generisanje prihoda.
Ključne reči: prihodi / poreski oblici / COVID-19 / Republika Srbija.
6. ZNAČAJ LIDERSTVA NA UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA
Mitrović Vladimir, Mitrović Ivana
Pozicija srpske privrede u odnosu na razvijene privrede u svetu još uvek nije na zadovoljavajućem nivou. Godišnji izveštaj o konkurentnosti jasno ukazuje da Srbija bez brzih i radikalnih promena neće moći uspešno da takmiči sa konkurentima iz šireg i neposrednog okruženja. Cilj rada je da ukaže i objasni kako su Srbiji, da bi poboljšala svoju poziciju u odnosu na druge zemlje, neophodni lideri koji su sposobni upravljati radikalnim promenama, lideri koji mogu definisati pravac i tok reformi a da pritom istovremeno ulivaju poverenje, nadahnjuju i motivišu ljude. I preduzeća i sve vrste organizacija će se morati prilagođavati i menjati brzo ili neće moći opstati u promenljivom okruženju, onakvom kakvo je danas i kakvo će biti u budućnosti.
Ključne reči: liderstvo / upravljanje promenama / organizaciona kultura / tihi lideri / globalni lideri / konkurentnost.
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj II, 2021 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.1. TRŽIŠTE RADA U SRBIJI – PROBLEM NEREGISTROVANOG RADA
Šutaković Teodora, Simović Danka
Fokus našeg istraživanja je problem neregistrovanog rada na tržištu rada u Srbiji. U radu smo istraživale koliko je učestao neregistrovani rad u Srbiji i koji su glavni uzroci istog. Takođe, testirale smo razlike između različitih grupa zaposlenih i nivoa njihovog neregistrovanog rada, kao i razloga za njihov pristanak na neregistrovani rad. Istraživanje je zasnovano na anketi izvršenoj u Republici Srbiji 2020. godine. Podaci dobijeni putem ankete su obrađeni uz pomoć deksriptivne statistike, t-testova i analize varijanse (ANOVA).
Ključne reči: tržište rada / neregistrovani rad.
2. DETEKCIJA PREVARA U FINANSIJSKOM IZVEŠTAVANJU KOD MALIH I SREDNJIH ENTITETA IZ OBLASTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE
Kušter Denis
Značaj forenzičkog računovodstva raste u poslednjim godinama, pogotovo kada je reč o malim i srednjim preduzećima (MSP). Ovi entiteti nemaju dovoljno razvijene funkcije računovodstva, ne ulažu dovoljno u kadrove koji uzročno-posledično nisu motivisani da na precizan način i u skladu sa računovodstvenim standardima prikazuju pojedine pozicije finansijskih izveštaja. Samim tim, nastaju greške u izveštavanju. Druga strana medalje su manipulacije koje se dešavaju sa namerom i u cilju prezentovanja boljeg poslovanja od realnog stanja u bankama i drugim stejkholderima. U ovom istraživačkom radu primenjen je Beneish-ov M-Score model sa pet varijabli (M5), kao metoda forenzičkog računovodstva, radi detektovanja manipulacija kod MSP iz sektora C – Prerađivačka industrija u Republici Srbiji. Uzorak obuhvata 73 preduzeća, a svega kod 3 od njih je M(5) Score prekoračio referentnu vrednost i ukazao na visok rizik od manipulacija u izveštajima. Situacija je drugačija kada se posmatraju varijable modela pojedinačno; međutim, rezultati Mann-Whitney testa ukazuju na to da ne postoji statistički značajna razlika u nivou likvidnosti i profitabilnosti preduzeća u odnosu na to da li postoji visok rizik da je entitet manipulisao, posmatrano sa stanovišta pojedinih varijabli modela, ili ne.
Ključne reči: forenzičko računovodstvo / Beneish M-Score / manipulacije / finansijsko izveštavanje / prerađivačka industrija.
3. DETERMINANTE POVERENJA I NAMERE O KUPOVINI U ONLAJN OKRUŽENJU
Sofronijević Katarina
Intenzivan razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija doprineo je tome da sve veći broj pojedinaca obavlja onlajn kupovinu. Iz tog razloga, ispitivanje faktora koji determinišu njihovu odluku okupira značajnu pažnju akademske i stručne javnosti. U postupku onlajn kupovine, jedan od glavnih zadataka jeste kreirati poverenje potrošača. Ovaj proces uslovljen je brojnim faktorima, od kojih su neki obuhvaćeni istraživačkim modelom rada. Konkretno, u radu je korišćenjem eksplorativne faktorske i višestruke regresione analize ispitano u kojoj meri percipirani rizik, kvalitet sajta i iskustvo u njegovom korišćenju, kao i implementacija koncepta društvene odgovornosti doprinose kreiranju onlajn poverenja potrošača. Prostom regresionom analizom ukazano je na to da u postupku onlajn kupovine poverenje ima statistički značajan i pozitivan uticaj na nameru o kupovini.
Ključne reči: onlajn kupovina / percipirani rizik / veb sajt / društvena odgovornost / namera o kupovini.
4. ANALIZA PROCESA SELEKCIJE ZAPOSLENIH U ORGANIZACIJAMA CENTRALNE SRBIJE
Savić Tot Tijana, Runić Ristić Marija, Adžić Slobodan
Kako proces selekcije zaposlenih predstavlja jedan od najosetljivijih procesa menadžmenta ljudskih resursa, koji ima za cilj odabir zaposlenih koji najviše odgovaraju potrebama organizacije, autori su predmet istraživanja rada usmerili na ispitivanje karakteristika procesa selekcije zaposlenih u organizacijama Centralne Srbije. U odnosu na predmet rada, definisan je problem istraživanja koji se odnosi na ispitivanje razlika u procesu selekcije između organizacija različite delatnosti, vlasništva i broja zaposlenih. Osnovna hipoteza rada, koja je rezultatima i potvrđena, jeste da postoje statistički značajne razlike koje ukazuju na specifičnosti procesa selekcije zaposlenih u ispitivanim organizacijama. U realizaciji istraživanja korišćen je upitnik u čijoj obradi su primenjene brojne statističke metode. Rezultati istraživanja, između ostalog, ukazuju na nedostatke u procesu selekcije zaposlenih, kao i na ispitivane razlike u odnosu na delatnost, vlasništvo i broj zaposlenih i predstavljaju osnovu kako za njegovo unapređenje tako i za dalja istraživanja u okviru različitih industrija sa ciljem definisanja njihovih specifičnosti.
Ključne reči: proces selekcije zaposlenih / karakteristike procesa selekcije / Centralna Srbija.
5. UPOREDNA ANALIZA UPRAVLJANJA JAVNIM PREDUZEĆIMA U REPUBLICI SRBIJI
Jakopin Edvard, Kalinić Miladin
Rezultati komparativnog istraživanja efekata upravlјanja državnim i javnim preduzećima u tranzicionim ekonomijama svrstali su Srbiju u grupu država sa neefikasnim upravlјanjem. Tranzicione države, članice EU, postižu bolјe performanse upravlјanja državnim preduzećima od zemalјa koje nisu članice EU, zbog jačih institucija, efikasnih pravila o državnoj pomoći, kao i veće transparentnosti budžetske podrške. Globalna pandemija 2020. i pojačani zdravstveni, ekonomski i socijalni rizici u mnogim tranzicionim državama nisu uticali na usporavanje strukturnih reformi u javnim preduzećima, naprotiv, poseban fokus je bio usmeren ka nadogradnji mehanizama upravlјanja javnim preduzećima, jačanju antikorupcijske politike, digitalizaciji državnih službi i dr. Istraživanje reformskog bilansa upravljanja velikim republičkim infrastrukturnim javnim preduzećima u Republici Srbiji je pokazalo da država ima velikih problema u upravljanju preduzećima koji se nalaze u njenom portfoliju i pod njenom kontrolom. Njihovo poslovanje predstavlja permanentan budžetski rizik, direktno utiču na privredni rast i ključne makroekonomske agregate. Velika infrastrukturna javna preduzeća imaju dominantno učešće u energetskom i saobraćajnom sektoru, čime utiču na poslovanje celokupne privrede. Bilans njihovog poslovanja u periodu privredne konjunkture je u sve većem raskoraku sa bilansom poslovanja privatnog sektora, što jasno ukazuje na problem upravljanja. Primarni reformski zadatak u upravljanju javnim preduzećima je poboljšanje odgovornosti, transparentnosti i efikasnosti njihovog upravljanja.
Ključne reči: upravljanje javnim preduzećima / analiza poslovanja velikih republičkih infrastrukturnih javnih preduzeća / reformski prioriteti.
6. ISTRAŽIVANЈE POTROŠAČA I NЈIHOVIH NAVIKA NA TRŽIŠTU ORGANSKIH PROIZVODA
Tomić Gordana, Radanov Pavle, Stanojević Ljiljana, Karabašević Darjan, Petrović Gordana
Za svakog potrošača je bitno da je proizvod koji konzumira kvalitetan i bezbedan po njegovo zdravlje. Organski proizvod za potrošača znači kvalitet i zdravlje. Jako je bitno sagledati tržište organske hrane, na osnovu toga odrediti koji su ciljevi i kreirati strategiju kako bi se postavljeni ciljevi ostvarili. Tržište organskih proizvoda je glavni izvor informacija za proizvođače organske hrane. Pre nego što se organski proizvodi plasiraju na tržište, treba utvrditi na osnovu informacija sa tržišta ciljnu grupu potrošača prema kojima će se marketing miks usmeriti. Razni impulsi iz okruženja utiču na ponašanje potrošača, zato je neophodno da se u kontinuitetu prate svi važni faktori, kako bi se blagovremeno zadovoljili zahtevi potrošača. Ponašanje potrošača na tržištu je rezultat tendencije potrošača da na najbolji način zadovolje svoje potrebe i želje. Cilj istraživanja je zašto i kako potrošači kupuju i konzumiraju određene proizvode, odnosno, koji su motivi njihove kupovine. Istraživanje se sprovelo u perodu od septembra 2020. godine do decembra 2020. godine na uzorku od 250 ispitanika na teritoriji Republike Srbije. Terensko istraživanje se sprovelo putem upitnika koji se sastojao od sedam pitanja i na osnovu dobijenih odgovora su se obradili rezultati. Najznačajniji pokazatelji ovog istraživanja jesu da potrošači slabije kupuju organske proizvode zbog slabije platežne moći stanovništva, ali i nedovoljne informisanosti, a glavni motiv kupovine jeste što su organski proizvodi zdravi proizvodi.
Ključne reči: potrošači / organski proizvod / tržište / motivi kupovine.
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj III, 2021 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.1. EFEKTI KREDITNOG FINANSIRANJA POLJOPRIVREDE NA DRUŠTVENI PROIZVOD U POLJOPRIVREDI U REPUBLICI SRBIJI
Ranisavljević Duško
Bankarski sektor poslednjih godina sve više se okreće ka sektoru poljoprivrede. Primetan je porast ukupnih potraživanja bankarskog sektora od registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u periodu 2012–2020. godine, dok je deo društvenog proizvoda koji generiše sektor poljoprivrede takođe zabeležio rast, ali ne u istom procentu kao i bankarski krediti poljoprivredi. Cilj rada je ispitivanje međuzavisnosti porasta ukupnih potraživanja banaka od registrovanih poljoprivrednih proizvođača sa porastom društvenog proizvoda koji generiše sektor poljoprivrede. U radu je korišćena metoda statističke korelacije. Analizira se i uticaj i promene investicionih kredita u poljoprivredi, kredita za obrtna sredstva, ali i kretanje potraživanja banaka po osnovu kamata i naknada od poljoprivrednih proizvođača. Zaključak je da postoji povezanost kredita i društvenog proizvoda sektora poljoprivrede, ali da postoje i drugi faktori koji imaju uticaja. Iako je poslednjih godina bankarski sektor otvoreniji prema sektoru poljoprivrede, iako su krediti jeftiniji, neophodno je stvarati uslove za još veću dostupnost kredita poljoprivrednim proizvođačima, što bi stvorilo pozitivne efekte na poljoprivredu u celini.
Ključne reči: kreditiranje poljoprivrede / investicioni krediti u poljoprivredi / društveni proizvod.
2. STANJE I RAZVOJ INOVATIVNOG SEKTORA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA (MSP) U AP VOJVODINI
Simin Marina, Živkucin Slobodan, Aleksić Sreto, Soleša Dimitrije
Inovativnost je osnovni faktor tehnološkog progresa, ekonomskog rasta, razvoja i prosperiteta širom sveta. Unapređenje inovativnosti je u osnovi razvojne politike vodećih zemalјa sveta i u središtu je razvojne strategije EU – Evropa 2020. Privredu AP Vojvodine i dalјe odlikuje nizak stepen inovativnosti. Posledica nedovolјne brige preduzeća o tehnološkom razvoju zasnovanom na sopstvenom inovativnom radu, je izrazito mali broj zaštićenih inovacija, a posebno patenta i malih patenata u nas. Predmet ovog rada je istraživanje dosadašnjeg stanja i broja inovativnih malih i srednjih preduzeća MSP koja su započela poslovanje na bazi inovacije, a posebno patenta ili malog patenta u AP Vojvodini. Osnovni cilј rada je da se na osnovu rezultata ovog istraživanja i predloženih mera poveća broj inovativnih malih i srednjih preduzeća MSP u AP Vojvodini u funkciji stvaranja veće dodate vrednosti, uspešne tržišne verifikacije inovacija i bolјeg tržišnog pozicioniranja.
Ključne reči: inovacije / inovativnost / patenti / mali patenti / mala i srednja preduzeća.
3. MEĐUZAVISNOST BERZANSKIH INDIKATORA I BDP-A NA PRIMERU ODABRANIH BALKANSKIH ZEMALJA
Živković Aleksandra
Finansijske berze i njihov stepen razvijenosti veliki uticaj imaju na ekonomski rast. Cilj ovog istraživanja je emprijski utvrditi da li postoji međuzavisnost između bruto domaćeg proizvoda i (1) ukupnog berzanskog prometa i (2) tržišne kapitalizacije na posmatranim finansijskim berzama. Analizom udela ukupnog prometa i tržišne kapitalizacije u bruto domaćem proizvodu dobija se stepen likvidnosti i aktivnosti posmatranih tržišta, koji omogućava komparaciju posmatranih tržišta sa stanovišta navedenih indikatora. Istraživanje uključuje Zagrebačku, Ljubljansku, Montenegro i Bukureštansku berzu – u periodu od 2011. do 2019. godine. Dobijeni rezultati ukazuju na mala i nerazvijena finansijska tržišta, sa niskom aktivnošću i likvidnošću i potvrđuju postojanje međuzavisnosti između bruto domaćeg proizvoda i navedenih finansijskih indikatora.
Ključne reči: finansijske berze / tržišna kapitalizacija / ukupan promet / bruto domaći proizvod.
4. GRAĐENJE STRATEŠKIH ALIJANSI - FAKTOR INTERNACIONALIZACIJE POSLOVANJA NACIONALNIH PREDUZEĆA
Miletić Vuk, Ćurčić Nikola
Proces internacionalizacije poslovanja za pojedina preduzeća je gotovo neizbežan, nije jednostavan i često je otežan brojnim problemima. Predmet ovog rada je istraživanje stavova vlasnika i menadžera višeg nivoa nacionalnih preduzeća iz različitih sektora poslovanja kako da građenjem poslovnih alijansi ostvare prodor na inostrana tržišta, tim pre jer nacionalno tržište neretko postaje premalo za njihovu ekspanziju. Odluka nacionalnih preduzeća da upotrebe ili ne upotrebe strateške alijanse najčešće je uslovljena njihovim karakteristikama. U zavisnosti od nivoa poslovanja, dužine poslovanja i posebnih atributa svakog pojedinačnog preduzeća, mogući savezi im nude niz prednosti i nedostataka u poslovanju. Rezultati ove studije izdvajaju faktore koji podstiču nacionalna preduzeća da uspostave stratešku alijansu u procesima internacionalizacije, kao i elemente koji ometaju odabir takvih strategija. U ovom istraživanju korišćene su metode komparativne statistike (ch2 Test, ANOVA), hipotetičko-deduktivne metode, analitičko-deduktivne i komparativne metode, istorijske i statističko-deskriptivne metode.
Ključne reči: alijanse / internacionalizacija poslovanja / preduzeće / finansijska sredstva / konkurentnost.
5. KOMPARACIJA KONVENCIONALNOG MODELA RAZVOJA I ODRŽIVOG RAZVOJA
Labović Bojan, Vujović Dragan, Dašić Boban
Velike ideje su obično jednostavne ideje. U oblasti društvenih nauka, ideje koje utiču na milione ljude i usmeravaju nacionalne politike moraju biti dostupne svima, a ne samo elitama. Jedino na taj način mogu prožimati institucije od globalnog do lokalnog nivoa i postati deo ljudskih života. Model održivog razvoja predstavlja izazov konvencionalnoj formi razvoja. Naime, konvencionalni pristupi pojednostavljeno posmatraju razvoj kao globalnu modernizaciju prema uzoru na industrijalizovane, razvijene zemlje. Održivost je pozitivan imperativ koji spaja društvenu, ekonomsku i ekološku dobrobit, a ne proces balansiranja koji traži ravnopravne kompromise između inherentno konfliktnih sila. Ovaj rad obuhvata širok jaz između teorijskog tumačenja održivog razvoja i aktuelnog stanja u svetu. Predstavljeni su pojedini kritički pogledi koji održivi razvoj posmatraju kao iluziju, ali i argumenti po kojima održivi razvoj nema alternativu.
Ključne reči: ekosistem / održivost / održivi razvoj / konvencionalni model.
6. PERSPEKTIVE SISTEMA ZAŠTITE FINANSIJSKE STABILNOSTI I PREVENCIJE RIZIKA BANKARSKOG POSLOVANJA
Čavlin Miroslav, Vapa Tankosić Jelena, Egić Srđan
Sistem osiguranja depozita je okosnica zaštitnog mehanizma mreže finansijske sigurnosti koji omogućava prevenciju „stampeda“ deponenata na banke radi sprečavanja negativnog efekta na stabilnost finansijskog sistema. Dakle, posebno u uslovima krize, kao što je COVID-19, zaštita finansijske stabilnosti i deponenata ističe značaj i ulogu efikasnog ustrojstva sistema osiguranja depozita. Rad polazi od analize koncepta mreže finansijske sigurnosti radi stvaranja relevantne osnove za modeliranje pravaca razvoja sistema zaštite finansijske stabilnosti i prevencije rizika bankarskog poslovanja. Cilj rada je istražiti teorijsku i empirijsku građu radi identifikovanja potencijala radi delotvornijeg sistema osiguranja depozita u Republici Srbiji. Efikasan sistem osiguranja depozita u Republici Srbiji treba da pruži podršku i obezbedi zaštitu deponenata, koji mahom ne poseduju neophodno znanje koje bi im omogućilo da procene bankarske rizike, od finansijske propasti i krize. Razvoj našeg sistema osiguranja depozita treba da se usmeri na jačanje stabilnosti finansijskog sistema i bankarskog poslovanja, odnosno njegove otpornosti na krizne poremećaje na tržištu.
Ključne reči: sistem osiguranja depozita / mreža finansijske sigurnosti / prevencija rizika bankarskog poslovanja.
Časopis „Ekonomija - teorija i praksa“, Broj IV, 2021 god.
Izdavač: Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu.1. PROFITABILNOST I OPTIMALNI NIVO DUGA KOD VELIKIH PREDUZEĆA U SRBIJI
Milošev Ivana
Cilj rada je analiza uticaja upravljanja dugom na profitabilnost preduzeća. Istraživanje je spovedeno za petogodišnji period od 2016. do 2020. godine, na uzorku 299 velikih nefinansijskih preduzeća u Srbiji. Primenom dinamičkog panela generalizovanom metodom momenata (GMM) ispitan je odnos učešća ukupnog duga u ukupnoj imovini na profitabilnost preduzeća izražene kroz ROA pokazatelj. Prvo je istraženo da li postoji linearan odnos zaduženosti i profitabilnosti, zatim je istraženo da li postoji nelinearan odnos zaduženosti i profitabilnosti. Rezultati istraživanja pokazuju da postoji statistički značajna korelacija i linearan, negativan odnos pokazatelja zaduženosti u odnosu na profitabilnost posmatranih preduzeća. Rezultati istraživanja nisu pokazala nelinearan (konkavan) odnos. Istraživanje pokazuje i negativan i statistički značajan uticaj materijalnosti imovine na profitabilnost velikih preduzeća u Srbiji, dok veličina preduzeća i inflacija nemaju značajan uticaj na profitabilnost.
Ključne reči: zaduženost / profitabilnost preduzeća u Srbiji / GMM.
2. ANALIZA EFIKASNOSTI PROCESA OSMOTSKE DEHIDRATACIJE BRESKVE U MALASI
Filipović Jelena, Filipović Vladimir, Knežević Violeta, Lončar Biljana, Nićetin Milica, Ivanišević Dragan
Smanjenje potrošnje energije po jedinici uklonjene vlage iz proizvoda neophodno je radi smanjenja troškova proizvodnje i povećanja ukupne efikasnosti procesa dehidratacije. Cilj istraživanja je analizirati efikasnost i ekonomičnost procesa osmotske dehidratacije breskve u melasi ispitivanjem parametara prenosa mase. Varirani su vreme, koncentracija i temperatura u procesu osmotske dehidratacije breskve u melasi i praćeni odzivi prenosa mase u procesu, gubitka vode i prirasta suve materije. Rezultati istraživanja su pokazali da povećanjem tehnoloških parametara vremena trajanja, koncentracije osmotskog rastvora i temperature procesa, dolazi do povećanja pojedinačnih parametara prenosa mase u procesu, gde su maksimalno ostvarene vrednosti od 0,7524 g/gi.s. i 0,1069 g/gi.s., za gubitak vode i prirast suve materije, redom. Na osnovu eksperimentalnih podataka razvijeni su matematički modeli zavisnosti odziva procesa osmotske dehidratacije breskve u melasi od primenjenih tehnoloških parametara, koji su pokazali dobra poklapanja eksperimentalnih sa proračunatim vrednostima. Analiza kombinovanog parametra tehnološke efikasnosti ukazala je na ukupno povećanje efikasnosti procesa primenom temperature procesa od 20°C, u opsegu od 40,67 do 51,71%. Najveća ekonomičnost procesa ostvarena je primenom energetski nezahtevne temperature procesa od 20°C, pri čemu su izbegnuti energetski troškovi procesa i istovremeno ostvarena najbolja tehnološka efikasnost.
Ključne reči: osmotska dehidratacija / breskva / melasa / tehnološka efikasnost / matematičko modelovanje.
3. BENEFITI UPOTREBE SISTEMA OBLAKA KAO SAVREMENI PRISTUP U VINSKOJ INDUSTRIJI
Vladisavljević Radovan, Soleša Dragan
Cilj ovog rada je predstavljanje poslovnog modela u vinarskoj industriji zasnovanog na sistemu Oblaka. U savremenom poslovnom svetu brzina i dostupnost su presudni; nažalost, priroda vinske industrije teži da ograniči učesnike u poslu. Upravljanje procesima u vinarskoj industriji radno je intenzivno, pa je teško zadovoljiti potražnju. Analizom studija slučaja i upoređivanjem sa drugim regionima vinske industrije, dobijamo dovoljno elemenata za formulaciju našeg modela. Model predstavljen u ovom radu orijentisan je na domaću vinsku industriju i u skladu je sa trenutnim tehničkim i tehnološkim kapacitetima. Većina subjekata u vinskoj industriji nalazi se u ruralnim područjima Republike Srbije i ima relativno ograničen pristup određenim resursima. U velikim gradovima postoji jaka Internet infrastruktura, što nažalost nije slučaj sa ruralnim regionima. Upotreba savremenih IT rešenja takođe je problematična stavka, jer učesnici u vinskoj industriji, uprkos solidnom obrazovanju, imaju poteškoće u prepoznavanju benefita e-trgovine. Ovim modelom vinska industrija dobija alat koji će lako i ekonomično doći do kupaca, novih ideja, znanja i iskustava.
Ključne reči: vinarska industrija / Internet / e-poslovanje / etrgovina / rešenja sistema Oblaka / marketinška povratna sprega.
4. ISTRAŽIVANJE ZADOVOLJSTVA GOSTIJU U HOTELIMA TOKOM PANDEMIJE COVID 19 UPOTREBOM TEHNIKE RUDARENJA TEKSTA
Čelić Irena, Seočanac Marijana, Milašinović Marko
Pandemija koronavirusa ima veliki uticaj na globalnu hotelsku industriju. Higijena, čistoća i bezbednost postale su krucijalne komponente u planu oporavka hotela tokom pandemije. Na osnovu recenzija sa sajta Booking.com, ovaj rad ispituje zadovoljstvo domaćih gostiju u hotelima u Vrnjačkoj Banji tokom pandemije koronavirusa. Dodatno, korišćenjem sertifikata „Čisto & sigurno” kao kriterijuma za klasifikaciju hotela, ovaj rad nastoji da otkrije da li postoji razlika u zadovoljstvu domaćih gostiju u zavisnosti od toga da li je objekat sertifikovan prema međunarodnim standardima kao adekvatno pripremljen za suzbijanje virusa. Rudarenjem teksta iz recenzija su otkrivene, i uz pomoć Word Cloud metoda vizuelizacije teksta predstavljene komponente koje su dovele do zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva gostiju. Na uzorku od 206 recenzija otkriveno je da su domaći gosti, u suštini, veoma zadovoljni hotelima u kojima su odseli tokom pandemije. Neznatna razlika u komponentama koje su uticale na zadovoljstvo, odnosno nezadovoljstvo gostiju uočena je među hotelima koji su sertifikovani, odnosno nisu sertifikovani kao sigurni objekti za obavljanje turističkih aktivnosti. Ovaj rad pruža saznanje menadžerima hotela kako da poboljšaju zadovoljstvo i ublaže nezadovoljstvo gostiju tokom pandemije koronavirusa.
Ključne reči: zadovoljstvo gostiju / program sertifikacije „Čisto & sigurno” / hoteli / COVID-19 / Vrnjačka Banja / Booking.com.
5. ANALIZA FAKTORA OD UTICAJA NA KONKURENTNOST DOMAĆEG MEDA
Prodanović Radivoj, Ćirić Maja, Ignjatijević Svetlana, Đurić Katarina, Vapa Tankosić Jelena, Egić Srđan
Cilj rada je utvrditi konkurentnost domaćeg meda i analizirati faktore od uticaja, kako bi se kreirala adekvatna strategija za održavanje i jačanje konkurentske pozicije. Istraživanje se bazira na analizi rezultata iz naučno-stručne literature i statističkih izveštaja, izračunu ekonomskih indikatora, komparativnom metodu i drugim opštim naučnim metodima. Porterov model dijamanta se koristi kao osnov za analizu konkurentnosti meda. Domaći med, kao tradicionalni prehrambeni proizvod je konkurentan. Podaci o izvozu i uvozu meda su pravi pokazatelj visoke konkurentnosti meda. Naime, od ukupne vrednosti spoljne trgovine meda skoro 98 % se odnosi na izvoz. Povoljna konkurentska pozicija meda prevashodno je rezultat niskih troškova proizvodnje, zasnovanih na jeftinim sirovinama i radnoj snazi. Da bi se zadržala solidna konkurentska pozicija meda neophodna je diverzifikacija asortimana, diferencijacija ponude, brendiranje, standardizacija kvaliteta, inovativna tehnologija, edukacije proizvođača, podizanje proizvodne efikasnosti, bolje korišćenje komparativnih prednosti, stimulisanje istraživačko-razvojnih projekata, finansijski podsticaji, udruživanje proizvođača i dr. Međutim, za opstanak na međunarodnom tržištu treba razraditi i implementirati adekvatne marketinške i tehnološke strategije.
Ključne reči: konkurentnost / med / kvalitet / izvoz / uvoz / strategija konkurentnosti.
6. EKONOMSKI INSTRUMENTI U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U REPUBLICI SRBIJI
Petrović Gordana, Karabašević Darjan, Popović Gabrijela, Tomić Gordana, Radanov Pavle
Kako bi proces zaštite i unapređenje životne sredine u Republici Srbiji bio efikasniji potrebna su određena novčana ulaganja. Nakon uvodnog razmatranja, cilj istraživanja je bio da se prikaže korelacija između troškova i prihoda od poreza u oblasti zaštite životne sredine. Za analize je korišćen model linearne regresije i Pirsonov koeficijent korelacije. U radu je dat prikaz ekonomskih instrumenata u oblasti zaštite životne sredine za period 2009–2018. godine. Korišćeni su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Stanje životne sredine, kao i ciljevi u vezi sa evropskim integracijma, otvaranjem Poglavlja 27, pokazuju da su prezentovani podaci o životnoj sredini u Republici Srbiji vrlo zabrinjavajući i predstavljaju jedan od ključnih problema za implementaciju. Dobijeni rezultati su pokazali da postoji značajan stepen korelacije (r = 0,887). Trenutno stanje ukazuje bi se ovoj temi trebala posvetiti posebna pažnja, kako bi se pronašli mehanizmi za obezbeđivanje neophodnih novčanih sredstava.
Ključne reči: životna sredina / Republika Srbija / ekonomski instrumenti.
-
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2020
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2019
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2018
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2017
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2016
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2015
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2014
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2013
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2012
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV -
Časopis - Ekonomija teorija i praksa - 2011
Broj IBroj IIBroj IIIBroj IV
-
